Opšte mašinske konstrukcije obuhvataju komponente mašinskih sistema od opšteg znacaja za oblast mašinske tehnike i opštu problematiku konstruisanja mašina i komponenata. U strukturi usmerenja koja postoje na Mašinskom fakultetu ovo je oblast od opšteg znacaja. Predmeti Katedre za opšte mašinske konstrukcije u nastavnom planu obrazovanja mašinskih inženjera studente uvode u rešavanje prvih prakticnih i konkretnih problema mašinskog inženjera. Modeli i metode prouceni u okviru opštih i opšte strucnih predmeta primenjuju se za izucavanje postupaka proracuna komponenata mašina, za analizu stanja koja obuhvataju nosivost, razaranja, sigurnost protiv razaranja, pouzdanost, kao i razvoj novih komponenata sistema. Katedra za opšte mašinske konstrukcije je jedna od katedri na Mašinskom fakultetu sa najdužom tradicijom.

Razvoj Katedre za opšte mašinske konstrukcije poklapa se sa razvojem predmeta Nauka o mašinama. Prvi predmet iz oblasti mašinstva u visokoškolskoj nastavi u Srbiji, Nauka o mašinama, uveden je 1873. godine. Prvi stalni birani nastavnik za predmete Mehanika i Nauka o mašinama bio je inž. Lubomir Kleric, po obrazovanju rudarski inženjer a posle njega inž. Svetozar Zoric.

Predmet Osnovi mašinskih konstrukcija uveden je u nastavu školske 1897/98. godine a nastavu je držao Toša Seleskovic (1856-1901), inace profesor na predmetu Mehanicka tehnologija. Predmet Osnovi mašinskih konstrukcija sadržao je odeljke: Parni kotlovi, Proracun stepena korisnosti mašina (efekta mašina), Mašinski elementi (o klinu, zavrtnju) i Teorija gradenja parnih kotlova. Od 1901. godine ovaj predmet predaje inž. Andrija Ristic. Školske 1904/05. godine ove predmete preuzima prof. Svetozar Nedeljkovic. Savet Tehnickog fakulteta izabrao je 1910. godine Dimitrija Klidisa, za stalnog docenta za predmete Mašinski elementi i Gradenje mašina.

Razvoj Univerziteta bio je poremecen Balkanskim ratovima a za vreme Prvog svetskog rata Univerzitet uopšte nije radio, pet uzastopnih godina sve do aprila 1919. godine kada nastavu iz predmeta Mašinski elementi preuzima nakratko Acim Stevovic a od školske 1919/20. Konstantin Dimitrijevic Serebrjakov pri cemu je ovom predmetu pridruženo i Tehnicko crtanje. Nakon iznenadne smrti Konstantina Serebrjakova 1930. nastavu iz ovih predmeta pored predmeta Lokomotive, Teorija vuce i Parni kotlovi preuzima akademik prof. dr Vladimir Farmakovski koje je do pocetka II svetskog rata predavao. 1938. godine postavljen je inženjer Dušan Vitas najpre za honorarnog asistenta Tehnickog fakulteta a iste godine za docenta za predmete Mašinski elementi i Mašinsko tehnicko crtanje. Katedra je tada obuhvatala veliki broj mašinskih predmeta, pri Mašinsko-elektrotehnickom odseku Tehnickog fakulteta, koji je marta 1946. godine podeljen u dva posebna odseka Mašinski i Elektrotehnicki.

Mašinski odsek se 1948. godine transformisao u Mašinski fakultet a prvi dekan novoformiranog Mašinskog fakulteta bio je akademik Vladimir Farmakovski. Pored akademika Farmakovskog i prof. inž. Dušana Vitasa nastavu iz predmeta Mašinski elementi (III i IV semestar) i Osnove konstruisanja mašina (V i VI semestar) koje su slušali svi studenti Mašinskog fakulteta predavalo je još pet nastavnika: vananredni profesor Milan Trbojevic i cetiri docenta: Boško Nikolajevic, Igor Savic, Zoran Savic i Slobodan Veriga, a vežbe sa studentima vodilo je osam asistenata.

Skolske 2005-2006. godine Masinski fakultet Univerziteta u Beogradu pocinje da primenjuje Bolonjski sistem visokog obrazovanja. Katedra za OMK, skolske 2006-2007. godine vrsi reorganizaciju nastave iz predmeta Mazinski elementi i Osnove konstruisanja. Kako su svi predmeti po novoj organizaciji nastave - jednosemestralni, to je Predmet Masinski elementi (dvosemestralni) doziveo transformaciju u dva jednosemestralna predmeta, Masinski elementi 1 (III-zimski semestar) i Masinski elementi 2 (IV-letnji semestar), predmet Osnove konstruisanja postaje izborni predmet (IV-letnji semestar). Katedra za OMK uvodi nove izborne predmete:

• Masinski elementi 3,
• Reparacija masinskih elemenata i delova,
• Tehnicki propisi i standardi,
• Konstruisanje M,
• Ispitivanje masinskih elemenata i konstrukcija,
• Interaktivno modeliranje i konstruisanje.

Katedra organizuje 2 nova smera na Masinskom fakultetu:

1. Dizajn Masina i
2. Zavarivanje i zavarene konstrukcije (u saradnji sa Katedrom za Tehnologiju Materijala).

Ovaj smer je osmisljen u saradnji sa kompanijom MESSER Tehnogas AD i plod je potrebe drzave Srbije za kadrom koji nedostaje - inzenjerom zavarivanja. Firma MESSER stipendira odredjen broj najboljih studenata, koje ceka odmah zaposlenje.

U okviru Katedre, akreditovana je Laboratorija za Ispitivanje Materijala, Elemenata i Sistema - LIMES. Akreditacija pokriva ispitivanje kuglicnih kotrljajnih lezaja: dimenzionu kontrolu, kontrolu tvrdoce (HRC), kontrolu radijalnog zazora, kontrolu vibracija, zaostali magnetizam.

Van obima akreditacije, laboratorija LIMES moze:

• ispitiati staticko i dinamicko ponasanje materijala, masinskih delova i sklopova zatezanjem i uvijanjem. Raspoloziva optema je servohidraulicna masina ZWICK Roell HB 250 (max. opterecenje 250 kN, max. frekvencija do 100 Hz, maksimalne dimenzije objekta ispitivanja: 600 x 1400 mm). Mikrokidalica max. opterecenja 5 kN, max frekvencija 4 Hz.
• Ispitivanje hrapavosti.
• 3D Mikroskopska analiza povrsina, max. uvecanja 400x.
• usluge 3D printing-a.

Pored navedenog, Katedra za OMK raspolaže dobro opremljenom laboratorijom sa odgovarajucim uredajima za eksperimentalan rad. Od važnijih uredaja navodimo: hidraulicna presa, dva uredaja zatvorenog kola snage za ispitivanje zupcanika u sprezi, dva uredaja zatvorenog kola snage sa kontinualnom promenom opterecenja, anehoicna (gluva) komora sa odgovarajucom opremom za ispitivanje buke i vibracije, uredaj za ispitivanje kardanske spojnice, uredaj za ispitivanje sinhro spojnice, uredaji za ispitivanje karakteristika kliznih i kotrljajnih ležajeva, uredaj za ispitivanje kaišnih prenosnika, i drugo. Od merne i kontrolne instrumentacije posedujemo: frekventni analizator, elektronski merni most, frekventni TF analizator, klizni prsten, tiristorska regulaciona jedinica, mikrofonski kalibrator, merace opterecenja i dr.