šifra predmeta: 2203 Konstruisanje masina
Konstruisanje masina je predmet slicno koncipiran kao i Osnovi konstruisanja tako da obuhvati proces razvoja masinskog sistema od ideje do projekta, u celini. Obuhvata sintezu – stvaranje novog masinskog sistema kroz razvoj koncepcije (principa rada) i kroz razvoj oblika i dimenzija delova i sklopova. Analiza stanja u masinskim sistemima podrazumeva prikupljanje podataka o masinskim delovima i korekciju oblika i dimenzija kroz izucavanje raspodele napona, procesa zamaranja, izdrzljivosti masinskih delova (osnovne i radne), proracun i predvidjanje pouzdanosti, analizu vibracija i buke s ciljem da se ove pojave konstrukcijskim resenjima ublaze. Obuhvaceni su sadrzaji predmeta “Osnovi konstruisanja” i prosireni narocito u podrucju analize stanja. Posebno je znacajna primena metode konacnih elemenata, modeliranje oblika masinskih delova, ispitivanje verovatnoce razaranja, konstrukcijski aspekti vibracija i posebno buke koju generisu masinski sistemi.
1. PROGRAM IZVODjENjA NASTAVE
1.1. OPSTE
Predmet se predaje u V semestru 2+2 casa nedeljno i VI semestru 2+2 casa nedeljno
Ovaj predmet slusaju studanti III godine studija: Grupa za masinske konstrukcije i mehanizaciju, Grupa za motore, Gupa za zeleznicko masinstvo.
1.2 PROGRAM PREDAVANjA
1.2.1. V semestar (2 casa nedeljno)
Uvodna razmatranja
• Cilj i sadrzaj procesa konstruisanja. Osnovni pojmovi i termini. Razvoj sredstava i principa konstruisanja. Struktura procesa konstuisanja.
• Faze i operacije u procesu konstruisanja. Vrste masinskih konstrukcija i konstruisanja. Sistemi konstruisanja, ciljevi i pristupi u konstruisanju.
Definicija projektnog zadatka
• Tehnicki i ekonomski podsticaji za razvoj novih masinskih sistema. Razvoj potreba, proizvoda i tehnologija. Stvaranje novih ideja. Lista zahteva (funkcija, namena, rukovanje, izrada, montaza, odrzavanje, ekonomicnost i dr.).
Koncipiranje idejnog resenja
• Elementi teorije tehnickih sistema: apstrakcija tehnickih sistema, struktura funkcija, svojstva tehnickih sistema, pristupi u trazenju novih principa.
• Izvrsioci funkcija masinskih sistema (matrice izvrsilaca, morfoloske matrice, katalozi izvrsilaca, bazni principi).
• Formiranje koncepcijskih resenja. Izbor optimalne varijante. Vrednovanje i odlucivanje.
Razvoj oblika i dimenzija masinskih delova
• Medjusobna uslovljenost (korelacija) svojstava (funkcije, oblika, materijala i nacina izrade) masinskih delova. Procedura razvoja oblika masinskih delova. Kriterijumi za izbor dimenzija masinskih delova (funkcija delova, potrebna cvrstoca, potrebna krutost).
• Standardizacija, tipizacija, unifikacija i modularno konstruisanje.
• Odlucivanje u konstruisanju. Principi odlucivanja. Optimizacija dimenzija i mase masinskih delova. Masa kao funkcija cilja.
• Izbor uslova oslanjanja i vezivanja masinskih delova, oblika preseka, materijala, nacina izrade, granicnih uslova za izbor dimenzija. Racionalizacija mase. Lake konstrukcije.
• Tehnologicnost oblika i racionalnost iskoriscenja mase zavarenih masinskih delova. Zaostali naponi od zavarivanja – nastanak i otklanjanje.
• Tehnologicnost oblika livenih masinskih delova.
• Tehnologicnost oblika kovanih i rezanih masinskih delova. Tehnologicnost oblika sa aspekta pogodnosti za sklapanje.
• Modeliranje oblika masinskih delova. Osnovni principi modeliranja oblika. Ivicni modeli, granicni modeli, solid (puni) modeli (3D). Izrada crteza (2D).
1.2.2. VI semestar (2 casa nedeljno)
Analiza stanja u delovima i sklopovima masinskih sistema
• Radna opterecenja i naponi. Deterministicke i statisticke metode za odredjivanje radnih opterecenja. Merenje napona i opterecenja. Statisticka obrada. Spektri napona i radni rezimi.
• Zamor materijala masinskih delova. Vrste razaranja i lomova. Proces zamaranja. Hipoteze o akumulaciji ostecenja (zamora). Primena hipoteza o akumulaciji ostecenja za odredjivanje radne izdrzljivosti. Stepen sigurnosti za radnu izdrzljivost.
• Analiza raspodele napona i deformacija po zapremini masinskih delova. Aproksimativne metode – koncentracija napona, eksperimentalne metode, numericke metode. Osnove metode konacnih elemenata – MKE.
• Matrica krutosti. Postupak primene gotovih (komercijalnih) programa za MKE. Osnovne operacije u primeni MKE. Podrucja primene MKE.
• Analiza geometrije masinskih delova i sklopova. Odstupanja, uticaj odstupanja na rad masinskih sistema. Merni lanci, vrste mernih lanaca, podrucja primene.
Konstruisanje sa aspekta pouzdanosti
• Verovatnoca razaranja masinskih delova u oblasti vremenske izdrzljivosti i u oblasti trajne izdrzljivosti. Postupak ispitivanja izdrzljivosti i odredjivanja verovatnoce razaranja. Odredjivanje parametara Vejbulove raspodele.
• Verovatnoca razaranja za radnu izdrzljivost. Ispitivanje izdrzljivosti, odredjivanje verovatnoce razaranja. Zavisnost verovatnoce razaranja od rezima promene (spektra) radnog napona.
• Proracun pouzdanosti masinskih delova. Poredjenje razlicitih postupaka proracuna. Pouzdanost sistema. Ispitivanje pouzdanosti. Optimiranje masinskih delova i sistema s obzirom na zeljenu pouzdanost.
Konstruisanje sa aspekta smanjenja vibracija
• Pobuda vibracija u masinskim sistemima. Spoljna i unutrasnja pobuda. Furijeova analiza slozenih vremenskih funkcija. Spektri pobudnih sila.
• Osetljivost masinskih sistema na pobudu. Amplitudno-frekvencijska karakteristika. Mogucnosti varijacije karakteristike promenama parametara konstrukcije. Formiranje spektara vibracija u interakciji pobude i osetljivosti na pobudu. Varijacija i promene u spektrima vibracija.
• Konstrukcijska resenja za smanjenje vibracija. Izolacija vibracija. Faktor prigusenja (transmisije) energije vibracija. Oslanjanje masina i komponenata (fundiranje).
Konstruisanje sa aspekta smanjenja buke
• Proces nastajanja buke u masinskom sistemu. Absorpcija poremecajne energije. Prostiranje, prigusivanje i pojacavanje poremecajne energije talasnim kretanjima u masinskim delovima. Emisija zvucnih talasa u okolinu.
• Karakteristike oscilovanja masinskih delova. Modalna analiza primenom MKE, eksperimentalna modalna analiza.
• Izolacija buke masinskih sistema. Principi izolacije, materijali, konstrukcijska resenja. Konstrukcione metode za snizavanje nivoa emitovane buke.
1.3. PROGRAM I VRSTE VEZBI
1.3.1. V semestar (2 casa nedeljno)
• Auditorna vezba: Primer razrade strukture funkcija slavine.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer razrade strukture funkcija prenosnika snage.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer subjektivnog vrednovanja varijantnih resenja i izbor optimalne varijante.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer izbora dimenzija delova rucne prese.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer formiranja familije tipiziranih kucista zapornog ventila.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer analize racionalnog iskoriscenja mase masinskog dela.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer analize racionalnog iskoriscenja mase masinskog dela.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer analize sigurnosti i nosivosti (radne sposobnosti).
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer povecanja nosivosti masinskog dela termohemijskim i mehanickim obradama povrsinskog sloja.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer uporedjenja nosivosti za razlicite nacine izrade.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer proracuna dinam. izdrzljivosti zavarenog masinskog dela.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer analize racionalnog iskoriscenja nosivosti osnovnog materijala zavarenog masinskog dela povecanjem nosivosti sava.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer uporednog proracuna zavarenih masinskih delova razlicitih oblika savova, opterecenja i naprezanja.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer uporednog proracuna zavarenog, kovanog i livenog masinskog dela
Izrada tehnicke dokumentacije.
1.3.2. VI semestar (2 casa nedeljno)
• Auditorna vezba: Primer odredjivanja napona merenja pomocu mernih traka.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer odredjivanja ucestanosti pojave radnog napona i parametara Vejbulove raspodele.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer formiranja spektra izmerenog radnog napona.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer formiranja spektra napona procenom.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer primene hipoteze o akumulaciji ostecenja za izracunavanje broja promena napona promenljive amplitude do razaranja.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer odredjivanja radne izdrzljivosti i stepena sigurnosti primenom hipoteze o akumulaciji ostecenja.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer primene mernog lanca za odredjivanje odstupanja zavrsnog i kompenzacionog clana.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer primene mernog lanca u nadomestanju mera.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer odredjivanja parametara raspodele verovatnoce razaranja u oblasti vremenske i u oblasti trajne dinamicke izdrzljivosti.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer proracuna pouzdanosti za konstantnu i za promenljivu amplitudu radnog napona.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer odredjivanja nosivosti i dimenzija za datu pouzdanost.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer proracuna sopstvenih ucestanosti i ocene dinamickog stanja.
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Primer izracunavanja faktora transmisije energije vibracija i dinamickih sila
Izrada tehnicke dokumentacije.
• Auditorna vezba: Izrada ispitnih zadataka
Izrada tehnicke dokumentacije.
| Vrste vežbi | Broj studenata u grupi | Nedeljno časova po grupi |
| V sem VII sem | ||
| Auditorne vežbe | 60 | 1 1 |
| Izrada tehničke dokumentacije | 5 | 1 1 |
| Ukupno | 2 2 |
2. I S P I T
2.1. USLOVI ZA STICANjE PRAVA ZA POLAGANjE ISPITA
a) Redovno pohadjanje nastave (predavanja i vezbi) o cemu se vodi evidencija.
b) Uradjen, odbranjen i pozitivno ocenjen projektni zadatak (tehnicka dokumentacija).
c) Potpis u indeksu o urednom pohadjanju nastave i primljenim radovima.
d) Polozeni ispiti iz Otpornosti materijala i iz Masinskih elemenata.
2.2. NACIN POLAGANjA ISPITA
Ispit je pismeni i usmeni (P+U). Uslov za izlazak na usmeni deo ispita je pozitivno ocenjen pismeni deo ispita. Pismeni ispit se sastoji u izradi zadataka u trajanju od 3 sata.
3. LITERATURA
3.1. Osnovna literatura
Ognjanovic M.: METODIKA KONSTRUISANjA MASINA, - Masinski fakultet Beograd 1990.
3.2. Pomocna literatura
Savic Z., Ognjanovic M., Jankovic Mo.: OSNOVI KONSTRUISANjA – ZBIRKA ZADATAKA, - Naucna knjiga Beograd 1991.
Ognjanovic M.: MODELIRANjE MASINSKIH ELEMENATA, - Masinski fakultet Beograd 1992.
3.3. Dopunska literatura
Savic Z. i grupa autora: MASINSKO IN Z ENjERSKI PRIRUCNIK, -Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Beograd 1991.
Plavsic N., Sijacki-Zeravcic V., Stamenic Z.: TABLICE MASINSKIH MATERIJALA, PROFILA, LIMOVA I ZICE - Masinski fakultet Beograd 2004, ISBN 86-7083-397-2.
šifra predmeta: 2202 Osnove konstruisanja
Osnove konstruisanja je predmet koji obradjuje problematiku počev od projektne ideje, preko izrade sklopnih i podsklopnih crteža do izrade kompletne radionicke dokumentacije sa potrebnim proracunima . Obuhvacena su znanja i metode koje omogucuju razvoj oblika i dimenzija masinskih delova i sklopova ukljucujuci izbor materijala i nacin izrade. Granicni uslovi za optimizaciju komponenata masinskih sistema su sigurnost protiv razaranja (stepen sigurnosti), pouzdanost u radu, radna svojstva i sl. koji su takodje predmet izucavanja. Izucavaju se i specificne metode koje se koriste u razvoju oblika i dimenzija masinskih delova i to tipizacija, unifikacija i racionalizacija mase. Fenomeni kao sto su raspodela i koncentracija napona, proces zamaranja, odstupanja geometrije – tolerancije – merni lanci i dr. izucavaju se u okviru analize stanja u masinskim delovima i sklopovima radi postizanja kvalitetnog ostvarivanja funkcije i predvidjanja radnog veka masinskog sistema cija se konstrukcija razradjuje. Tehnologicnost oblika tj. analiza pogodnosti oblika masinskog dela za izradu u funkciji konstrukcije, je jedan od vaznih sadrzaja ovog predmeta.
1. PROGRAM IZVODjENjA NASTAVE
1.1 OPSTE
Slusaju studenti: Grupe za proizvodno masinstvo, Grupe za motorna vozila, Grupe za vojno masinstvo, Grupe za industrijsko inzenjerstvo, Grupe za automatsko upravljanje, Grupe za termotehniku, Grupe za termoenergetiku, Grupe za hidroenergetiku i Poljoprivredno masinstvo.
1.2 PROGRAM PREDAVANjA
1.2.1 V semestar (2 casa nedeljno)
• Cilj, sadrzaj i struktura procesa konstruisanja. Pojam projektovanja i konstruisanja. Vrste masinskih konstrukcija.
• Faze u procesu konstruisanja. Ogranicenja u konstruisanju. Lista zahteva. Izvrsioci funkcija masinskih sistema. Formiranje koncepcijskih resenja.
• Vrednovanje varijantnih resenja i izbor kompromisne varijante. Primena optimizacije u procesu konstruisanja.
• Kriterijumi za definisanje oblika i dimenzija masinskih delova (funkcija, radne sposobnosti, nacin izrade, ergonomija …). Standardizacija, unifikacija i tipizacija u konstruisanju.
• Odstupanja oblika i mera masinskih delova na rad masinskih sklopova i uticaj radne temperature. Merni lanci: vrste i domen primene.
• Izbor parametara masinskih delova u cilju racionalizacije mase, (materijal, oblik poprecnog preseka, nacina oslanjanja i stepena sigurnosti).
• Radna opterecenja i naponi. Merenje deformacija i opterecenja. Statisticka obrada. Spektar napona i deformacija. Radni rezimi.
• Kriticna stanja masinskih delova u uslovima statickog i dinamickog opterecenja. Puzanje. Zamor materijala masinskih delova. Proces zamaranja. Malociklicni i mnogociklicni zamor.
• Primena hipoteze o akumulaciji ostecenja za oderdjivanje kriticnog stanja masinskih delova. Stepen sigurnosti u oblasti radne cvrstoce.
• Verovatnoca razaranja i pouzdanost masinskih delova u oblasti vremenske cvrstoce i u oblasti trajne cvrstoce.
• Tehnologicnost oblika zavarenih masinskih delova. Zaostali naponi, nastanak i postupci otklanjanja.
• Tehnologicnost livenih i kovanih delova.
• Tehnologicnost oblika rezanih masinskih delova i tehnologicnost oblika sa aspekta pogodnosti za sklapanje.
• Primena kompjutera u konstruisanju za proracun, optimizaciju i modeliranje oblika masinskih delova i sklopova.
1.3. PROGRAM VEZBANjA I VRSTE VEZBI
1.3.1 V semestar (2 casa nedeljno)
• Auditorna vezba: Primeri u oblasti koncipiranja idejnog resenja i vrednovanja varijantnih resenja i izbor kompromisnog resenja,
Izrada tehnicke dokumentacije: Podela podataka i uputstvo za pocetak rada
• Auditorna vezba: Primeri primene optimizacije pri izboru parametara masinskih delova u cilju minimizacije mase i u cilju odredjivanja dimenzija.
Izrada tehnicke dokumentacije: Uputstvo za koncipiranje idejnog resenja, vrednovanje varijantnih resenja i izbor kompromisne varijante za dati masinski sklop (prenosnik snage, razmenjivac toplote, upravljacki motor - aktuator, …).
• Auditorna vezba: Primeri tipiziranih familija masinskih delova i sklopova. Izrada tehnicke dokumentacije: Upoznavanje razmatranog masinskog sklopa u laboratoriji.
• Auditorna vezba: Primeri primene mernih lanaca i uticaj radne temperature.
Izrada tehnicke dokumentacije: Pregled zapocetih radova studenata i uputstvo za dalji rad
• Auditorna vezba: Primeri izbora parametara masinskih delova u cilju racionalizacije mase.
Izrada tehnicke dokumentacije: Dimenzionisanje delova usvojene kompromisne varijante masinskog sklopa
• Auditorna vezba: Primeri odredjivanja radnih napona na osnovu merenja pomocu mernih traka.
Izrada tehnicke dokumentacije: Pregled radova
• Auditorna vezba: Primeri formiranja spektra napona na osnovu izmerenih i proracunatih nivoa napona u radnom veku.
Izrada tehnicke dokumentacije: Uputstvo za izradu sklopnog crteza masinskog sklopa
• Auditorna vezba: Odredjivanje dinamicke radne cvrstoce.
Izrada tehnicke dokumentacije: Razrada sklopnih crteza sa svakim studentom pojedinacno
• Auditorna vezba: Odredjivanje stepena sigurnosti u oblasti trajne vremenske cvrstoce i vremenski ogranicene dinamicke cvrstoce kod zavarenih spojeva, elasticnih spojeva i sudova debelih zidova.
Izrada tehnicke dokumentacije: Izbor naleganja, tolerancija duzinskih mera, oblika i polozaja
• Auditorna vezba: Odredjivanje stepena sigurnosti u oblasti radne cvrstoce primenom hipoteze o akumulaciji ostecenja.
Izrada tehnicke dokumentacije: Provera radne sposobnosti delova masinskog sklopa sa aspekta zapreminske i povrsinske cvrstoce
• Auditorna vezba: Odredjivanje parametara raspodele verovatnoce razaranja masinskih delova u oblasti vremenske i trajne cvrstoce.
Izrada tehnicke dokumentacije: Provera radne sposobnosti delova masinskog sistema sa aspekta s tabilnosti, krutosti i zagrevanja
• Auditorna vezba: Primeri odredjivanja dimenzija i nosivosti masinskih delova sa aspekta pouzdanosti.
Izrada tehnicke dokumentacije: Tehnicki opis masinskog sklopa i uputstvo za odrzavanje i eksploataciju
• Auditorna vezba: Izrada ispitnog zadatka.
Izrada tehnicke dokumentacije: Kompletiranje projekta
• Auditorna vezba: Isto kao 13.
Izrada tehnicke dokumentacije: Odbrana projekta kod predmetnog nastavnika.
| Vrste vežbi | Broj studenata u grupi | Nedeljni fond časova po grupi u V semestru |
| Auditorne vežbe | SVI | 1 |
| Izrada tehničke (konstruktivne ili projektne) dokumentacije | 5 | 1 |
| UKUPNO | 2 |
2. ISPIT
2.1 Uslovi za sticanje prava za polaganje ispita
a) Redovno pohadjanje nastave (predavanja i vezbi),
b) Uradjen i pozitivno ocenjen projektni zadatak,
v) Polozeni ispiti iz Otpornosti materijala i Masinskih elemenata,
g) Potpis nastavnika i/ili asistenta u indeksu
2.2 Nacin polaganja ispita
Ispit je pismeni i usmeni (P + U). Uslov za izlazak na usmeni deo ispita je pozitivno ocenjen pismeni deo ispita. Pismeni zadatak se sastoji u izradi zadatka u trajanju od 3 sata.
3. LITERATURA
3.1. Osnovna literatura
Plavsic, N. i grupa autora: Osnovi konstruisanja, Masinski fakultet, Beograd, 1999, udzbenik u pripremi, br.str. 220.
3.2. Pomocna literatura
Plavsic, N. i grupa autora: Zbirka resenih ispitnih zadataka iz osnova konstruisanja, Masinski fakultet, Beograd, 1999, br.str. 120.
3.3. Dopunska literatura
Plavsic, N. i grupa autora: Tablice iz osnova konstruisanja, Masinski fakultet, Beograd, 1999, udzbenik u pripremi, br.str.200.
Ognjanovic, M.: Metodika konstruisanja masina, Masinski fakultet, Beograd, 1990, br.str. 280.
Plavsic, N., Sijacki-Zeravcic, V., Stamenic, Z.: Tablice masinskih materijala, profila, limova i zice, Masinski fakultet, Beograd, 2004, br. str. 167, ISBN 86-7083-397-2.
šifra predmeta: 2201 MAŠINSKI ELEMENTI
Mašinski elementi su prvi predmet u obrazovnom procesu u kojem se studenti susrecu sa rešavanjem realne problematike u oblasti mašinstva. Do tada stecena znanja iz mehanike, otpornosti materijala, mašinskih materijala, tehnickog crtanja i druga uvode se u realnu primenu. Ovaj predmet obuhvata i sticanje specificnih znanja koja se odnose na njegov opšti deo kao što su proracun stepena sigurnosti u odnosu na razlicita razaranja u radnim uslovima (nosivost, cvrstoca, radna sposobnost i vek trajanja ) ukljucujuci proces zamaranja i tribološke procese. U okviru ovog predmeta izucavaju se Mašinski elementi za vezu (Mašinski spojevi) koji obuhvataju navojne spojeve, zakovane, zavarene, presovane, žlebne, elasticne i druge spojeve. Drugo znacajno podrucje cine Mašinski elementi koji se odnose na mehanicke prenosnike od kojih su zupcasti najdetaljnije obradeni . Mašinski elementi za obrtno kretanje obuhvataju poglavlja o vratilima, osovinama, kliznim i kotrljajnim ležaj evim, zatim spojnicama (krutim, elasticnim, zglobnim, zupcastim, frikcionim i specijalnim). Cetvrtu grupu mašinskih elemenata cine Elementi za tecnosti i gasove u okviru koje se izucavaju cevi i cevni zatvaraci (armature). U okviru ovog predmeta studenti se najpre upoznaju sa opštom problematikom radne sposobnosti, a zatim i sa funkcijama, konstrukcijskim rešenjima i sa proracunom svakog od navedenih mašinskih elemenata. Proracun i konstrukcija mašinskih elemenata je osnovni sadržaj auditornih vežbi i projektnih zadataka koje studenti rade u okviru ovog predmeta. Na laboratorijskim vežbama studenti se upoznaju sa konstrukcijskim rešenjima i sa ispitivanjem radnih karakteristika mašinskih elemenata.
PLAN I PROGRAM ZA MASINSKE ELEMENTE
1. PROGRAM IZVODJENJA NASTAVE
1.1 OPSTE
Predmet se predaje u III semetru 3+2 casa nedeljno i u IV semestru 3+3 casaa nedeljno. Ovaj predmet slusaju svi studenti druge godine studija
1.2 Program predavanja
1.2.1 III semestar (3 casa nedeljno)
1. Opsti deo
Opsti pojmovi o masinama i masinskim elementima. Projektovanje i konstruisanje masina i masinskih elemenata. Standardizacija. Tolerancije duzinskih mera, ISO sistem i njegova primena. Tolerancija naleganja verovatnoca ostvarene mere, slozene tolerancije.
2. Uticaj temperature na tolerancije i naleganja, tolerancije slobodnih mera i tolerancije oblika, polozaja i kvaliteta povrsina. Osnovne radne sposobnosti. Opterecenje masina i masinskih elemenata.
I graficki rad
3. Ponasanje masinskih delova pod uticajem statickih opterecenja. Vrste naprezanja. Koncentracija napona ideformacija. Elasticno i elasto-plasticno deformisanje.
4. Ponasanje masinskih delova pod dejstvom dinamickih opterecenja. Zamor materijala. Tipovi zamaranja. Wöhler - ova kriva. Faktor dinamicke cvrstoce. Smith-ov dijagram.
5. Spektri opterecenja i akumulacija zamornog ostecenja. Vek trajanja. Kontaktna naprezanja. Kriticni naponi i stepen sigurnosti.
I kolokvijum (tolerancije, opterecenje masinskih delova, naprezanja, koncentracija napona, zamor, kriticni naponi, slozeni i komponentalni stepeni sigurnosti)
6. Navojni parovi
Navoj i navojni spoj, kinematika navojnih parova. Opterecenja i naprezanja navojnih prenosnika
7. Stepen iskoriscenja. Opterecenja i naprezanja vijcanih veza. Radni i kriticni naponi navojnih parova. Stepen sigutnosti.
II graficki rad
8. Pritezanje vijcanih veza. Deformacioni dijagram. Osiguranje vijcanih veza. Grupne vijcane veze.
9. Prenosnici
Osnovne karakteristike i parametri. Vrste prenosnika. Kinematika frikcionih prenosnika po tipovima prenosnika
10. Klizanje, proracun, materijali, primena frikcionih parova. Frikcioni varijatori. Remeni prenosnici. Osnovne karakteristike i parametri. Kinematika. Opterecenja, prijanjanje i klizanje.
II kolokvijum
11. Naprezanje i naponi u remenu, crvstoca i nosivost. Zupcasti prenosnici. Osnovne karakteristike, primena. Kinematika sprezanja zupcastih parova. Osnovni zakon sprezanja
12. Cilindricni evolventni zupcanici sa pravim zupcima, evolventa kruga, standardni profil, sprezanje evolventnih profila. Dodirnica, ugao dodirnice, debljina zubaca mera preko zubaca. Tolerancije zupcanika
13. Stepen sprezanja, interferencija i podsecanje. Cilindricni evolventni zupcanici sa kosim zupcima. Konicni zupcasti parovi.
14. Osnove sprezanja konicnih zupcastih parova. Hiperboloidni zupcasti parovi - evolventni i hipoidni. Puzasti parovi. Osnove sprezanja. Tipovi puzastih parova.
1.2.2 IV semestar (3 casa nedeljno)
1. Auditorna vezba: Zadaci iz kinematike i cvrstoce zupcastog prenosnika. Laboratorijska vezba: izrada zupcanika na MAAG-ovom aparatu. Kontrola i identifikacija zupcanika. Samostalno resavanje zadataka: podela grafickih radova iz zupcastih prenosnika (III graficki rad)
2. Auditorna vezba : uputstvo za izradu grafickog rada iz zupcastih parova i zadaci iz cvrstoce zupcanika. Laboratorijska vezba: Cvrstoca zupcanika i raspodela opterecenja. Samostalno resavanje zadataka: Izrada zadatka iz zupcastih prenosnika
3. Auditorna vezba: primeri iz seme opterecenja vratila. Samostalno resavanje zadataka: izrada zadataka iz zupcastih prenosnika. Laboratorijska vezba: overa rezultata merenja i overa izvestaja
4. Auditorna vezba: primeri iz seme opterecenja vratila. Samostalno resavanje zadataka: III kolokvijum, pregled grafickih radova
5. Auditorna vezba: primeri iz proracuna vratila. Samostalno resavanje zadatka: III kolokvijum (popravni), pregled grafickih radova.
6. Auditorna vezba: primeri iz veza vratila i glavcina. samostalno resavanje zadatka: pregled grafickih radova. Pokazna laboratorijska vezba: Vratila i osovine
7. Auditorna vezba: Uputstvo za izradu grafickog rada iz vratila. Samostalno resavanje zadatka: izrada zadatka iz vratila
8. Auditorna vezba: uputsvo za izbor kotrljajnih lezajeva. Samostalno resavanje zadatka: izrada zadatka iz kotrljajnih lezajeva
9. Auditorna vezba: zadaci iz odredjivanja nosivosti i veka kotrljajnih lezajeva. Pokazna laboratorijska vezba: klizni i kotrljajni lezaji. Samostalno resavanje zadatka: pregled grafickih radova
10. Auditorna vezba: Primeri iz kliznih lezajeva. Samostalno resavanje zadatka: pregled grafickih radova
11. Auditorna vezba: Primeri iz spojnica. Samostalno resavanje zadatka: pregled grafickih radova
12. Auditorna vezba: Primeri iz opruga. Samostalno resavanje zadatka: IV kolokvijum. Pokazna laboratorijska vezba: spojnice i opruge.
13. Auditorna vezba: Izrada ispitnog zadatka. Samostalno resavanje zadatka: IV kolokvijum (popravni). Pokazna laboratorijska vezba: kaisni i lancani prenosnici i overa gafickih radova.
14. Auditorna vezba: Izrada ispitnog zadatka. Samostalno resavanje zadatka: Finalni pregled i overa grafickih radova.
STRUKTURA CASOVA VEZBI
| Vrsta vezbi | Broj studenata u grupi | Nedeljni fond | časova po grupi |
| III semestar | IV semestar | ||
| Auditorne | 60 | 1 | 1 |
| Samostalno resavanje zadataka | 10 | 0.7 | 1.5 |
| Laboratorijske vezbe | 10 | 0.3 | 0.5 |
| Ukupno | 2 | 3 |
2. ISPIT
2.1 USLOVI ZA STICANJE PRAVA ZA POLAGANJE ISPITA
- redovno pohadjanje nastave (predavanje i vezbe),
- Polozena po dva kolokvijuma u svakom semestru,
- Odbranjeni izvestaji sa laboratorijskih vezbi,
- Odbranjeni graficki radovi,
- Polozeni ispiti iz predmeta: Statika, Kinematika i Otpornost materijala,
- Potpis nastavnika i/ili asistenta u indeksu.
2.2 NACIN POLAGANJA ISPITA
Zavrsno polaganje ispita se obavlja samo pismenim putem sa vremenom trajanja ispita od 3 sata i 30 minuta. U ukupnu ocenu ulaze i ocene sa odbrane grafickih radova i polozenih kolokvijuma.
3. LITERATURA
3.1 OSNOVNA LITERATURA
Veriga, S.:Masinski elementi I, Opsti deo, Masinski fakultet, Beograd, 1984, br.str. 237.
Veriga, S.:Masinski elementi II, Veze i spojevi, Masinski fakultet, Beograd, 1990, br.str. 218.
Veriga, S.:Masinski elementi III, Prenosnici, Masinski fakultet, Beograd, 1993, br.str. 207.
Ognjanovic, M.: Masinski elementi, Naucna knjiga, Beograd, 2011, str. 501.
Krsmanovic, V., Mitrovic, R.: Klizni i kotrljajni lezaji, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1989, br. str. 180.
3.2 Pomocna literatura
Plavsic, N., Ristivojevic, M., Mitrovic, R., Rosic, B., Subic, A.: Masinski elementi, Prirucnik za vezbe, Masinski fakultet, Beograd, 1991, br. str. 192.
Plavsic, N., Ristivojevic, M., Mitrovic, R., Rosic, B., Jankovic, M., Obradovic, P.: Zbirka ispitnih zadataka, Masinski fakultet, Beograd, 1999, br. str. 130.
Savic, Z., Ognjanovic, M., Obradovic, P., Jankovic, M.: Masinski elementi, Praktikum za vezbe, Masinski fakultet, Beograd, 1992, br. str. 240
3.3 Dopunska literatura
Savic, Z. i grupa autora: Inzenjersko masinski prirucnik, knjiga II, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987, br. str. 300.
Plavsic, N., Sijacki-Zeravcic, V., Stamenic, Z.: Tablice masinskih materijala, profila, limova i zice, Masinski fakultet, Beograd, 2004, br. str. 167, ISBN 86-7083-397-2.